Jela i pića Vrste specijaliteta Info
Predjela
Proja, sir kačamak, pihtije , prebranac , posne sarmice, gibanica, zeljanica,
punjene paprike sa sirom, pohovane tikvice, pohovani plavi patlidžan ..
Supe i čorbe
Teleća čorba, pileća čorba, jagnjeća čorba, goveđa ili pileća supa ...
Glavna jela
Ćevapčići, mešano meso, karađorđeva šnicla, pečenje na ražnju,
teleći kotlet, dimljena vešalica, kapama od jagnjećeg mesa, đuveč,
punjene tikvice i paprike, musaka, pasulj, podvarak, svadbarski kupus,
kuvana kolenica, jagnjeća sarmica, škembići, teleća glava ...
Riba
Riblja čorba, šaran na više načina, smuđ na smederevski način,
punjeni smuđ, pržena somovina , riblji paprikaš ...
Salate
Srpska salata, šopska, pečena paprika, urnebes salata, kiseli ili sladak kupus, ajvar, turšija ,
salata od cvekle, zelena salata, salata od pasulja, celera, krompira ...
Deserti
Suva pita sa orasima, orasnice , štrudla sa jabukama, višnjama ili makom, palačinke ...
Pića
Rakije: šljivovica, kajsijevača, viljamovka, dunjevača, lozovača, travarica, zatim
razne vrste vina, piva, voćnih sokova, gaziranih i negaziranih voda ...

Naziv Opis
Krsna slava
Krsna slava je srpski- pravoslavni običaj u kome se, proslavlja hrišćanski svetitelj, zaštitnik porodice koja slavi njegov dan iz crkvenog kalendara.
Najrasprostranjenije srpske slavesu Sv. Nikola, Sv. Jovan, Sv. Đorđe (Đurđevdan), Sv. Dimitrije (Mitrovdan), i Sv. Arhanđel Mihailo (Aranđelovdan).
Božić
Božićni post počinje 40 dana pre samog Božića. Na Badnje veče, unosise badnjak u kuću. Badnjačka večera je posna. Osim posne pogače, jede se i riba, med, vino i pasulj prebranac, kao i orasi, jabuke, kruške, suve šljive, urme, suvo voće, badem i lešnici.

Post se završava na Božić, koji Srbi slave po starom julijanskom kalendaru - 7. januara.
Položajnik je prva osoba koja na Božićno jutro uđe u kuću i on po verovanju donosi sreću u kuću. On ukućane pozdravlja sa: „Mir Božiji, Hristos se rodi!“, na šta mu ukućani odgovaraju: „Vaistinu se rodi!“.

Božićni ručak je svečan i obavezno sadrži i određena obredna jela kao što su božićna pečenica i česnica, odnosno pogača u koju se stavlja novčić i za ručkom se isključivo lomi rukama. Onaj ko u svom parčetu česnice pronađe novčić, veruje se da će imati sreće tokom cele godine!
Vaskrs
Vaskršnji post traje 40 dana, od čistog ponedeljka do Lazareve subote.

Lazareva subota (Vrbica), pada u subotu uoči praznika Cveti, koji uvek padaju u šestu nedelju Vaskršnjeg posta. Posvećena je uspomeni na vaskrsenje Lazara, i na Hristov ulazak u Jerusalim, gde su ga deca svečano dočekala i pozdravila. Ovo je isključivo praznik dece, koja tada odlaze u crkvu, a roditelji im kupuju zvončiće vezane na trobojku i stavljaju oko vrata.

Vaskršnja jaja se farbaju na Veliki petak, u dan kada se, inače, ništa drugo ne radi.

Vaskrs spada u pokretne praznike. Najranije može da padne 4. aprila, a najkasnije 8. maja.
Ljudi se međusobno pozdravljaju rečima: „Hristos Vaskrse!“ i „Vaistinu Vaskrse!“.